20. сједница Градског вијећа Града Мостара сазив 2020-2024

април 11, 2022

Dnevni red

  
БОСНА И  ХЕРЦЕГОВИНА
ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ  И  ХЕРЦЕГОВИНЕ
ХЕРЦЕГОВАЧКО  НЕРЕТВАНСКИ  КАНТОН
ГРАД МОСТАР
ГРАДСКО ВИЈЕЋЕ
Број: 01-04-218/22
Мостар, 04.05.2022. године
                                                          Извод из  Записника
са 20. редовне сједнице Градског вијећа Града Мостара одржане дана 13.04.2022. године у Градској вијећници  Града Мостара у
                                                             10,00 сати
Предсједник Градског вијећа госп. Салем Марић је  поздравио све присутне и позвао секретара Градског вијећа гђу. Марију Солдо да изврши прозивку вијећника.
Након прозивке констатовано је да је на сједници Градског вијећа Града Мостара  присутно 33 вијећника, један вијећник ће се накнадно придружити.
Предсједник је констатовао  да постоји кворум за рад данашње сједнице и прочитао је:
                                                                      
                                                                Дневни ред
1.  Вијећничка питања (чланак 187. Пословника Градског вијећа Града Мостара)
2.  ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „ШИРИ
     КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
3.  ОДЛУКА о  доношењу ПРОГРАМА уређења грађевинског земљишта за измјене и
      допуне Регулационог плана  „ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И
      АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
4.   ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „РОДОЧ
      ИИИ“  
5.   ПРОГРАМ уређења грађевинског земљишта за измјене и допуне Регулационог плана
     „РОДОЧ ИИИ“
6.  ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм уређења    
      „ЗГОНИ ИИ“)
7.   ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм уређења
      „ЦЕНТАР  ИИ“
8.   ОДЛУКА  о  приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за
      „СТАМБЕНО ПОСЛОВНУ ЗОНУ ГНОЈНИЦЕ“
9.   ОДЛУКА о приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за „КОЧИНЕ“
10. ОДЛУКА о давању додатних овлаштења Комисији за стручну оцјену
11. ОДЛУКА о давању претходне сагласности на кредитно задужење код Развојне банке
      Вијећа Европе  (ЦЕБ)
12. ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма заузимања јавних површина на подручју
      Града Мостара
13. ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма размјештаја киоска на подручју Града
      Мостара
14. ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма размјештаја рекламних паноа и дисплеја на
      подручју Града Мостара
15. ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма размјештаја урбаног мобилијара на
      подручју Града Мостара

Предсједник је отворио расправу по Дневном реду.
У расправи   учествовали: Градоначелник, Арман Залихић,Силвио Бубало, Предсједник, Дамир Шуњић, Марија Солдо, Весна Шуњић, Влатко Мариновић, Славен Беванда, Ирма Баралија, Адела Госто
Градоначелник
Је предложио да се  у Дневном реду Одлуке од 12 до 15 се пребацују у нацрт Одлука.
Предсједник
Је  предложио допуну Дневног реда:
Тачком - Одлука о именовању Комисије за проведбу поступка дођеле градског грађевинског земљишта путем јавног конкурса.
Отворио је расправу по Дневном реду
У расправи   учествовали: Арман Залихић, Силвио Бубало, Предсједник, Дамир Шуњић, Марија Солдо, Весна Шуњић, Влатко Мариновић, Славен Беванда, Ирма Баралија, Адела Госто
Арман Залихић
је предложио да се на  на Дневни ред 20. сједнице Градског вијећа Града Мостара уврсти:
-  тачку 9, Закључак о изради Приједлога Одлуке о приступању изради Регулационог плана Центар И, то је овај Регулациони план који обухваћа већи дио Централне зоне,
Силвио Бубало
Испред Клуба вијећника ХРС-а за Дневни ред тражимо да се скину тачке 2, 3, 4, 5, 11, 12, 13, 14 и 15. Образложење- члан 87, став 1 Пословника о раду каже, да се достављају материјали за сједницу скупа с приједлогом Дневног реда и материјалима по појединим тачкама Дневног реда. За све ове набројане тачке нисмо добили материјале у складу с Пословником.
Предсједник
Прво ћемо се изјаснити о приједлогу допуна Дневног реда. Значи била су два приједлога за допуну Дневног реда.
Први приједлог ( од Предсједника)
-Одлука о именовању Комисије за провођење поступка дођеле градског грађевинског земљишта путем јавног конкурса.
Гласање: 24”За” , 5 “Против” 2  “Суздржана”
Приједлог за допуну Дневног реда је усвојен.

Други приједлог је био приједлог вијећника Залихића и Клуба СДП-а,
- тачка 9, Закључак о изради Приједлога Одлуке о приступању изради Регулационог плана Центар (то је о Регулациони план који обухваћа већи дио Централне зоне)
Закључак гласи:
Члан 1, Обавезује се Ођел за урбанизам и грађење Града Мостара да у року 30 дана од дана ступања на снагу овог Закључка достави Градском вијећу Града Мостара приједлог Одлуке о приступању изради Регулационог плана Центар И.
Члан 2, Приједлог Одлуке из члана 1 овог Закључка треба предвиђети расписивање међународног јавног позива за архитектонско-урбанистичко рјешење Регулацијског плана Центар И.
Члан 3, Приједлог Одлуке из члана 1 овог Закључка треба предвиђети стављање ван снаге Одлуку о приступању изради Регулацијског плана и Програм уређења у обухвату улица Кнеза Домагоја, Хрватских бранитеља, Булевар Народне револуције иза стамбеног објеката „Мукоша“, до Улице Адема Бућа, границом обухвата Регулацијског плана хисторијског градског подручја Града Мостара, десном обалом ријеке Неретве до Улице кардинала Степинца, Службени гласник Града Мостара 15/2010.
Члан 4, Приједлог Одлуке из члана 1 овог Закључка треба предвиђети забрану градње у обухвату Регулацијског плана Центар И до његовог усвајања.
Члан 5, Закључак ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Града Мостара“.
Гласање: 18”За” , нема “Против”  13“Суздржаних”
Приједлог  за допуну Дневног реда није усвојен.

Трећи приједлог је био Клуба ХРС-а да се скину тачке 2, 3, 4, 5, 11, 12, 13, 14, 15.
Гласање: 9 ”За”, 3 “Против”  17 “Суздржаних”
Приједлог  за допуну Дневног реда није усвојен.

Предсједник је дао коначан Дневни ред на усвајање са прихваћеним приједлозима за измјене и допуне:
-Приједлог Градоначелника за измјене-да се Одлуке од 12 до 15  пребацују у нацрт Одлука  и -Приједлог Предсједника Вијећа за допуну - Одлука о именовању Комисије за провођење поступка дођеле градског грађевинског земљишта путем јавног конкурса.
Гласање: 24”За” , 8 “Против”  1“Суздржан”
Измјењени Дневни ред је усвојен.
Усвојени Дневни ред:

1.  Вијећничка питања (члан 187. Пословника Градског вијећа Града Мостара)
2.  ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „ШИРИ
     КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
3.  ОДЛУКА о  доношењу ПРОГРАМА уређења грађевинског земљишта за измјене и
     допуне Регулационог плана  „ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ
     И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
4.  ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог план „РОДОЧ
      ИИИ“  )
5.  ПРОГРАМ уређења грађевинског земљишта за измјене и допуне Регулационог
     плана „РОДОЧ ИИИ“
6.  ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм
     уређења „ЗГОНИ ИИ“
7.  ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм
     уређења „ЦЕНТАР  ИИ“
8.  ОДЛУКА  о  приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за
    „СТАМБЕНО ПОСЛОВНУ ЗОНУ ГНОЈНИЦЕ“
9.  ОДЛУКА о приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за
     „КОЧИНЕ“
10. ОДЛУКА о давању додатних овлаштења Комисији за стручну оцјену
11. ОДЛУКА о давању претходне сагласности на кредитно задужење код Развојне
       банке Вијећа Европе  (ЦЕБ)
12. НАЦРТ ОДЛУКЕ о доношењу и провођењу Програма заузимања јавних површина
      на подручју Града Мостара
13. НАЦРТ ОДЛУКЕ о доношењу и провођењу Програма размјештаја киоска на
      подручју Града Мостара
14. НАЦРТ ОДЛУКЕ о доношењу и провођењу Програма размјештаја рекламних
      паноа и дисплеја на подручју Града Мостара
15. НАЦРТ ОДЛУКЕ о доношењу и провођењу Програма размјештаја урбаног
      мобилијара на подручју Града Мостара
16. Одлука о именовању Комисије за провођење поступка дођеле градског
      грађевинског земљишта путем јавног конкурса

Након тога прешло се на рад по тачкама Дневног реда

Incijative


Ад.1) Вијећничка питања (члан 187. Пословника Градског вијећа Града Мостара)

На данашњој сједници је договорено да се не постављају вијећнићка питања.

Zapisnik


Ад.2.) ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана
„ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
Извјестилац Марио Кордић, Градоначелник Града Мостара
Дијелом  сам послушао ову расправу и  уз дужно поштовање и ваше знање ни ја особно не могу за три дана, можда ни за 30 дана до краја све графичке прилоге погледати и да ми буде све јасно. Наиме, ради се о једној врло комплексној материји и о струци. Тако да она прича јесмо ли добили материјал дан раније или дан касније, наравно поштујући Пословник, нећу улазит сад у ту причу, међутим ево управо из тог разлога бих замолио директора Завода да нам презентира ово и мислим да је  јучерашњи начин, који вјеројатно исто не постоји у Пословнику да директор Завода дође па да детаљно објашњава Планове, то показује само добру вољу, односно начин на који ми радимо и колико нам је битна транспарентност, да смо позвали све заинтересоване вијећнике да дођу и да дају своје приједлоге, да мало разумију материју.
Салем Бубало Директор Завода за просторно уређење
Данас  имамо приједлог  Регулационог плана, једног, другог и трећег и свих ових програма који су уврштени данас у  сједницу за усвајање.
Кад се ради о Жељезничкој станици, ми смо заједно са носиоцем припреме урадили комплетан овај Регулациони план у измјенама, прво испоштовали план вишег реда, Просторни план, гђе се уклапа овај документ у Просторни план. Друго, узели смо све параметре постојећег стања и показали да тамо нема неких великих одступања од Плана који је већ био на снази. Било је одређених потреба за интервенцијама, све смо уважили пројектне задатке који су овђе постављени и дали смо концепт овога Регулационог плана вама сада у приједлогу који је прошао кроз фазу нацрта и јавне расправе и смијем казати да на овоме Плану није било неких значајнијих примједби у току јавне расправе које смо ми и покушали отклонити и уградити.    
У расправи   учествовали:Дамир Шуњић, инг. Мирза Шаховић, Завод за просторно планирање Предсједник, Кажимир Миличевић, Марко Новак, Станко Ћосић, Салем Бубало, Сенадин Хамзић, Завод за просторно планирање, Арман Залихић
Предсједник
Одбор за урбанизам је  разматрао  ову тачку и речено је  да овај План може ићи на Дневни ред и да су испоштоване   процедуре.
Јучер смо на овом Одбору добили добро образложење од господина Шаховића за мирујући саобраћај главне улице, да покушавамо ријешити  возила са главне улице на три локације, ево да и ради грађана кажем да је то  код зграде иза „Развитка“, и да је то  код „Конака“, и на тај начин би главну улицу могли ставити као двосмјерну улицу, што би нам био и циљ у коначници, али моје питање гласи, да ли је овај капацитет ове двије гараже превише и да ли би ово што ви предлажете за рјешење мирујућег саобраћаја на главној улици било довољно да ову спратност гараже у Ц  блоку да ли постоји то могућност струке да се она каже пословно-гаражни простор, да имамо могућност ако задовољимо све, говорим само ради будућности да не дођемо у прилику никад нам неће бит пуна, то је неких 600 и нешто гаражних мјеста, обадвије,  говорим и овој другој, о Б и Ц, значи ипак је то велики број возила, да не би дошли у ситуацију да је немамо никад пуну, да оставимо можда могућност горњег или једног спрата и за пословни дио, ако постоји могућност?

Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Ми смо разматрали ту могућност најдобронамјерније и ево мислим да је овакав став у једном дијелу и разуман, да ова горња два спрата пошто има доста спратности овђе, минус два, приземље и четири спрата, да горња сва спрата оставимо за овај пословни дио који ће укомпоноват и ове потребе одређених актера који могу да пронађу ту сутра неки садржај и активности и по основу мирујућег саобраћаја и по основу одређених активности два спрата да дамо да се третира као пословни дио, не гаражни него пословни
инг. Мирза Шаховић, Завод за просторно планирање
Овђе се ради о концепту јавне гараже гђе ми хоћемо да урадимо на  Титовој улици 3 јавне гараже којима ми скидамо аута са Титове улице да би добили Фејићеву коначно пјешачком зоном, да би добили Царину  проходну, комплетан саобраћај да ријешимо, дакле цијело оно уско тијело дакле и саобраћајно претоварено и са становништвом.
Дакле, ове 3 локације су кључне за Титову улицу у коју се не смије дирнути „Конак“, ово код „Развитка“ и ова код Жељезничке станице, дакле било која друга локација за било какве друге пословне просторе долази у обзир, зато што је ово по 700 метара једно од другог, ако дирнемо у једну од ове 3 локације ми више не можемо ријешити стационарни саобраћај на лијевој обали Неретве, сигурно, квалитетно, и ово је мал капацитет, значи неких од 450 до 500 аута има отприлике на Титовој улици паркираних и по Фејићевој, ово је 1.100 све заједно, дакле то је мало а не да ће пуно бит, то је свега ријешено негђе 70%, нисмо ми са тиме сав проблем  ријешили, али смо покушали ријешит барем 70% проблема. Даље „Конак“  њиме не само да рјешавамо овај саобраћај, он нам отвара Бранковац комплетан и отварамо кварт Града који је данас заборављен, да не кажем што имамо приступ Старом граду пуно лакши. Дакле, ово је цјелокупно рјешење, ми нисмо ово могли приказати зато што се ради о 3 различита Плана, ми немамо Одлуку о изради Регулационог плана Централна градска зона у којој се ради овај, у којем се налази ова код бивше Југобанке, „Конак“ је опет у Регулационом плану овај мастер План, дакле Стари град који је на федералном нивоу и ово је трећи, али морамо гледат комплетно рјешење. Дакле, не можемо гледати издвојено саобраћај или издвојено Регулационе планове, него морамо комплетно, ево и Просторни план који сад радимо још  није урађен, који би заштитио простор. Дакле, ми морамо заштитити простор као струка, а ви вијећници као грађани, под један као грађани овог града морамо заштитити кључне тачке у овом Граду, дакле простор да можемо нешто да интервенишемо.
Дамир Шуњић
Ево цијеним сав рад и труд који је Завод за просторно уређење и читава екипа уложила за израду овог Плана, а вјерујем и да је изостављање овог Записника са јавних расправа и питања, односно одговора из Плана,  техничка грешка будући да сте их доставили овђе, да ми не би нешто усвајали што нисмо прочитали и виђели молим вас да сад за говорницом прочитате питања и одговоре, да то уђе у стенограм и онда да можемо усвојит ове Планове.
Кажимир Миличевић
Ја ћу само технички  везано за обухват Д овога Плана. Значи пошто смо имали доста упита с терена везано за имовинско-правне односе, а везано за Аутобусну станицу и право служности, само бих поручио заинтересованим странама, да Градско вијеће није мјесто гђе ће се рјешавати ти имовинско-правни спорови, да имовинско-правне спорове своје ријеше на правим мјестима за то, а то су судови.
Марко Новак
Мене занима на који начин је формирана цијена накнаде за уређење која је прописана у Програму уређења, ево конкретно овога Плана? Питање постављам из разлога што је у односу на прошлу цијену ова цијена смањена за неких отприлике 12 КМ по квадратном метру. У међувремену, ако ја добро знам, а знам ово подручје, није било неке веће градње ни изграђености, да би та цијена у међувремену због изграђености била умањена, а због смањења ове цијене Буџет града Мостара ће вјеројатно изгубити негђе између 500.000 или 1.000.000 КМ накнаде за уређење грађевинског земљишта.
Станко Ћосић
Мене занима овај члан 4 што се тиче рушења објеката, јесу ли то легални или нелегални објекти и на који начин  то тако брзо радит јер смо виђели ево овђе и преко пута нас колико треба труда и муке да се било шта тако уради,  не знам који су објекти, рекли су да имају неки објекти предвиђени за демолицију, да ли сте  утврдили власништво тих објеката?
Салем Бубало
Значи кад се ради један обухват Регулационог плана он садржи и своју посебну тематску цјелину демолиција. Ево конкретно овђе видимо,  власништво Града, гђе се „Водовод“ третира као зона која је у власништву Града, да би се нешто могло ново планирати на том локалитету он мора добити дозволу за уклањање, исто као што објекат треба дозволу за изградњу тако објекат треба и дозволу за уклањање или демолицију. Овђе видимо објекте који су у власништву града и они су подложни демолицији, што се сутра у овоме конкретном дијелу кад се ради о постојећем стању на терену тачно зна колико је то квадрата корисне површине упланирано сутра и на основу тога се  један дио трошкова убацује у ставку рушење постојећих објеката. Кад се тиче о другим објектима који су власништво нечије, програм који се доноси зове се јавни интерес, гђе на основу јавног интереса вијећа које доноси усвајање тог и тог документа који постаје позитиван пропис Града, се дефнише сутра правни основ за провођење експропријације на оним објектима који се требају уклонити и гђе се сутра по процедурама Закона о експропријацији и стручних процјена врши правична накнада према ономе чији је то објекат, значи у поступку јавног интереса.
Сенадин Хамзић, представник Завода за просторно уређење
На приговор да је прошли пут у Програму уређења била цифра од 82 КМ по метру квадратном у односу на данас која је изашла на 70,17 КМ, образлажем на сљедећи начин, значи имамо трошкове припреме за сваки појединачни обухват Плана и трошкови опремања,у припрему спадају  израда геодетских подлога, урбанистичка документација, израда самог Урбанистичког плана, откуп земљишта и култура, откуп постојећих објеката, рушење постојећих објеката, значи читав низ имамо предрадњи да би се дошло до трошкова припреме, а за трошкове опремања то нам дају поједине јавне институције,од Водовода, од Електродистрибуције, саобраћајне инфраструктуре, зелених површина, тако да смо у овим предметним Регулационим плановима добили од јавних институција те показатеље
У протеклом периоду од 10 година рађена је инфраструктура, на простору рецимо Титове улице је урађена вода, канализација, вршена је реконструкција појединих улица, значи на том простору су ти трошкови избачени, нећемо их два пута уврштават у  опремање кад су већ урађени у протеклих 10 година, не само на том дијелу, негђе су урађене и зелене површине и урађени су партери око објеката и изграђени су сами објекти у односу на План, ево преко пута Жељезничке станице никао је читав низ блок зграда и то се  нормално умањи за трошкове уређења грађевинског земљишта.
Предсједник
Ја ћу прочитати одговоре на ова питања која су била на јавној расправи постављена на тражење вијећника Дамира Шуњића
Прво питање је било вијећника Адила Шуте: да ли је објекат јавне гараже уз Студентски дом у нивоу цесте. Предлаже да намјена објекта буде пословни објекат са гаражом, из разлога заинтересованости за ту локацију неких информатичких твртки, као и да спратност објекта буде усаглашена са спратношћу објекта Студентског дома. Одговор је: у измјенама и допунама Регулационог плана „ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“ планирани објекат јавне гараже спуштен је на ниво постојеће саобраћајнице. Кад се ради о намјени објекта веома је битно да овај објекат задржи намјену јавне гараже будући да је исти само дио система јавних гаража у граду којима би се растеретио сами центар града, омогућила измјена режима саобраћаја у граду, а све у циљу смањења интензитета саобраћаја у граду. Спратност објекта је усаглашена са сусједним објектом Студентског дома.
Представник „Глобтоур“ Међугорје питање: будући да је „Глобтоур“ Међугорје власник простора на Аутобусној станици забринути су због планиране надоградње постојећим објектима и против су градње која излази ван габарита постојећег објекта. Истакао је да имају 30 полазака аутобуса из Мостара, димензије перона су неприкладне те би ради спратних аутобуса висина наткривеног дијела морала бити виша од 4 метра. Такођер је нагласио неријешено питање служности приступа објекту преко простора Аутобусне станице. Одговор: нема планиране доградње која излази ван габарита објекта, објекту је и ранијим планом, а  исто је задржано и сада, омогућен пјешачки приступ. Право служности, те право кориштења перона, није предмет Регулационог плана и треба бити ријешено неким другим поступком. Предмет по захтјеву „Глобтоура“ и Аутопријевоза Мостар води се код Службе за некретнине и поступак је у току.
Елведин Марић, Меџлис Исламске заједнице питање: Меџлис Исламске заједнице Мостар као власник објекта Студентског дома тражи да им се омогући доградња објекта са предње стране према Улици маршала Тита и то приземног дијела ради проширења капацитета ресторана и кафеа, могуће да буде и монтажно-демонтажни објекат. Одговор: не може се допустити тражена доградња објекта зато што би иста реметила грађевинску линију постојећих објеката.
Азра Махинић, Удружење породица погинулих припадника Армије БиХ, питање: пошто је објекат у којем се налазе просторије удружења овим, а и ранијим Планом предвиђен за демолицију и на његовом мјесту планирана изградња нових објеката, пита да ли постоји могућност да се у оквиру неког од стамбено-пословних објеката планира и простор за удружење јер би вољели остати на овом локалитету. Одговор: Регулациони план не може одговорити на ово питање. Предлаже се да се у координацији са Градском управом укључе у поступак дођеле грађевинског земљишта те да исти размотре постоји ли таква могућност.
Адил Шута, вијећник, питање, износи сугестију да се на локалитету зелене површине уз објект Жељезничке станице на којем је планирано постављање споменика планом не прецизира о којом се споменику ради јер се тражи нова локација споменика цивилним жртвама рата. Одговор: сугестија прихваћена.
Представник БХ Телецома, питање: проширењем Улице маршала Тита изгубит ће се паркинг мјеста испред објекта БХ Телецома. Одговор: објекат БХ Телецома налази се у обухвату Регулационог плана Сјеверни логор те није тема ових измјена и допуна.
Предсједник је закључио расправу по овом питању и  предложио  одмах  расправу о слиједећој тачки.

Ад.3.) ОДЛУКА о  доношењу ПРОГРАМА уређења грађевинског земљишта за измјене и допуне Регулационог плана  „ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење:
Ове нејасноће које су биле упућене ево смо их образложили и дали смо адекватан одговор за ову цијену која је тражена и овај израчун који се употребљава да се добије до крајње цијене.
Предсједник
је  предложио да  одмах се расправља о  тачка 4 и 5,  и онда извршити гласање за све.  

4.    ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „РОДОЧ ИИИ“  
5.    ПРОГРАМ уређења грађевинског земљишта за измјене и допуне Регулационог плана „РОДОЧ ИИИ“
Извјестилац је у име Градоначелника Салем Бубало директор Завода за просторно уређење
О овој тачци дневног реда која се односи на измјене Регулационог плана „Родоч ИИИ“ смо јако пуно потрошили и времена и енергије и стручних савјета и одређених сугестија и данас имамо то што смо искристалисали у овоме приједлогу Регулационог плана који смо добили. Ја немам ништа посебно овђе додати јер смо ово толико пута већ анализирали и давали одређене сугестије и усаглашавања, данас имамо приједлог ових измјена које су  предложене, ако има нешто посебно да се третира као измјена или допуна нек се већ овђе искаже у одређеним ставкама да нешто не одговара досадашњем концепту или одређеним ставовима који су до сада овђе уграђени и интервенција на намјене површина и на саобраћајни концепт и на инфраструктурне садржаје и на комплетан овај дио који чини једну цјелину Регулационог плана „Родоч ИИИ“.
Програм уређења смо исто тако радили према овоме концепту који је већ образложен на локалитету Регулационог плана Жељезничке и Аутобуске станице.
У расправи су учествовали:Станко Ћосић, Кажимир Миличевић, Салем Бубало, Предсједник
Станко Ћосић је истакао да су уважене примједбе са јавне расправе,  што се тиче  саобраћајног рјешења, гђе је умјесто семафора поново враћен кружни ток. И пар питања: Једно питање  што се тиче ове дионице, а то је, да ли су предвиђени тротоари, пјешачке стазе и бициклистичке стазе дуж ове дионице? Такођер бих замолио за објашњење што се тиче моторизације, зашто је 2,2 на овом Регулацијском плану, док у прошлом Регулацијском плану она виђели смо да је мања, да је 2,0 чини ми се?  И можда приједлог, знам колико сам у праву што се тиче урбанистичко техничких услова, да ли се може додати још једна ставка пошто ево уосталом као и у граду посебно у Родочу имамо тих неких проблема са смећем и отпацима, да се каже да у склопу објеката стамбено пословне намјене може се предвиђети простор или мјесто за одлагање отпада? Тако да на неки начин можемо ријешит тај проблем. И једна чисто техничка ствар, што се тиче објашњења негђе сам видио да кажу „повећани захтјеви“, можда би било боље написат „повећан број захтјева инвеститора“.
Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Значи у профилима саобраћајним које овђе видите, све прометнице на подручју обухвата овога Плана су планиране и стављене у највећи стандард који ова област захтјева, прво смо испоштовали комплетне коловозне траке, испоштовали смо зелени појас, бициклистички појас, пјешачки појас и у томе пјешачком појасу уграђени су контејнери, то је стручни израз за пропусне сутра будуће инсталације гђе нема више копања по неколико пута и затрпавања, значи овђе се већ убацују профили од 300 до 500 фи, да се сутра несметано могу провлачити одређене инсталације за које се укаже потреба у одређеним периодима.
За овај дио одређених техничких услова који се тичу контејнера и осталога, то се може ставит, али се то рјешава појединачним урбанистичким, главним изведбеним пројектом у склопу одређених цјелина да се тамо нађу и ове позиције за одлагање комуналног отпада у склопу једне  стамбене јединице или пословног објекта, итд. Што се тиче аутобуских стајалишта, што се тиче свих ових других мобилијарних потреба које једна саобраћајница захтјева, сви су они овђе уграђени  мада тешко је  све овђе објаснит и показат, кад будемо расправљали о овом комплетном размјештају мобилијара и других  садржаја у граду, виђети ћете колико је тога обрађено и колико је све то прилагођено свим  потребама, тако да поштујем ову сугестију, итд.,
Кажимир Миличевић је у име Клуба вијећника ХЏ-а изнио један Амандман значи на  Регулациони план „Родоч ИИИ“. Амандман 1, у члану 5 Одлуке, пасус блок Б, иза ријечи „централних градских функција“ додати „и зона колективно становање спратности П0+П+6“. У истом ставу значи коефицијент изграђености умјесто 1,50 1,80. У истом члану значи ове Одлуке пасус блок Д, иза ријечи „централних градских функција“ додати „и зона колективно становање спратности П0+П+6“. Исто тако коефицијент изграђености са 1,50 на 1,80. Образложење. На основу анализе постојећег стања и потреба за изградњом објеката за колективно становање који су сродни централним градским функцијама потребно је отворити могућност за такву градњу на овим обухватима. Наиме, у непосредној близини ових обухвата Б и Д већ постоје образовни објекти као централне градске функције.
Предсједник
је прочитао питања и одговоре са јавне расправе по питању Регулационог плана „Родоч ИИИ“. Прво питање је било Ведрана Шимуновића из „ИНТЕРЕ“, предлаже да се уз цесту предвиде бициклистичке стазе и тротоар, да се приликом изградње и реконструкције саобраћајница постави бужир кроз који се накнадно могу провући каблови оптички, да се са обје стране цесте предвиде дрвореди, такођер предлаже да се аутобусна стајалишта предвиде на мјестима гђе је највећа фреквенција људи. Изричито се противи семафоризираним раскрсницима, те инсистира да се исте ријеше као кружни токови. Предлаже да се уз ријеку Неретву предвиди шетница. Одговор: у измјенама и допунама Регулационог плана „Родоч ИИИ“ планиране саобраћајнице имају све потребне елементе, а ту спадају и тротоари, бициклистичке стазе, те зелени појас са дрворедима, па је тиме уважена изнесена примједба. Такођер је уважена примједба везано уз тип раскрснице, тако да су семафоризирана раскршћа замијењено кружним током, у овом плану ради се о једном раскршћу и будући да је на јавној расправи учесницима представљено комплетно саобраћајно рјешење насеља Родоч, шетница уз Неретву је планирана.
Анте Видачак, „СОКО“ д.о.о., питање: протествује да нису позвани власници земљишта из блока Б и Д приликом припреме и израде измјена и допуна Регулационог плана јер исти захтијевају да план  буде урађен по принципу зонинга са дефинисаном удаљеношћу од улице, бројем паркинг мјеста и слично. Противи се семафоризираним раскрсницима те инсистира да се исте ријеше као кружни токови. Не слаже се са приједлогом плана према којем је у блоковима Б и Д планирана максимална спратност, то јест висина објеката до П+2, те наглашава да такво рјешење није разумно јер инвеститори немају економску оправданост за улагање. Истако је да је висина накнаде за уређење веома висока, поготово у односу на друге дијелове града. Ставља примједбу и на намјену блокова Б и Д, а то су централни градски садржаји. Одговор: сугестија се ђелимично усваја с обзиром да је намјена предметне локације у Просторном плану Општине Мостар централне градске функције, сви планови нижег реда се морају уклапати у ту намјену. Приједлог повећања спратности се усваја, као и приједлог за кружне токове, с обзиром на намјену централне градске функције неопходно је урадити детаљни урбанистички пројекат.
Станко Ћосић, вијећник, питање: уз овај документ урадити измјену Програма уређења грађевинског земљишта, противи се рјешењу раскрснице са семафорима и тражи да се умјесто њих планирају кружни токови. Такођер предлаже да се уз прометнице планирају бициклистичке стазе. Одговор: измјена плана ће свакако пратити и измјена програма уређења саобраћајница, која спаја нову градску магистралу са јужном обилазницом ће се финанцирати из других извора тако да њена вриједност неће ући у трошкове уређења земљишта, чиме ће се аутоматски ова накнада смањити. Примједби на семафоризирана раскршћа је удовољено па се у приједлогу измјена и допуна плана планира кружни ток, обухват овога плана је само једно такво раскршће. Сугестија у вези са планирањем бициклистичких стаза уз саобраћајнице се  усваја, исте су већ предвиђене уз планиране саобраћајнице.
Горан Јеличић, саобраћајни инжењер, питање: противи се рјешењу раскршћа са семафорима и тражи да се умјесто њих планирају кружни токови без пјешачког прелаза који би успорили саобраћај, предлаже изградњу пасареле или потходника за пјешачки промет. Одговор: примједби на Примједби на семафоризирана раскршћа је удовољено па се у приједлогу измјена и допуна плана планира кружни ток, у обухвату овог плана је само једно такво раскршће. Питање сигурног пјешачког саобраћаја ријешит ће се пројектом појединачних саобраћајница.
Борислав Беванда, становник Родоча, питање: износи примједбу да се иде у корист инвеститорима те самим тим занемарују потребе људи који живе на том подручју, пита зашто је главни колектор удаљен од мјеста становања само 50 метара, износи примједбу да се у блоку А налази нелегална депонија, као и остали присутни противи се семафоризираним раскршћима и тражи да се иста ријеше као кружни токови, поставља питање како је ријешен прикључак објеката који су планирани на главни колектор, предлаже да се уз главну планирају и споредне прометнице, као и да се на саобраћајницама планирају аутобусна стајалишта. Одговор: усваја се примједба за кружне токове, сви канализациони прикључци су ријешени пројектом водовода и канализације који је доставио ЈП „Водовод“, споредне прометнице су већ планиране као и аутобусна стајалишта.
Дејан Квесић, питање: износи примједбу да је коефицијент изграђености који износи 1,0 мал, пита колика је цијена ренте накнаде за уређење и предлаже да спратност у блоковима умјесто предложених П+2 наџемне етаже буде П+5 или П+6 у смјеру урбаног центра. Одговор: приједлог се ђеломично усваја те се спратност мијења са тренутних П + 2 на П +4.
Давор Пехар, питање, износи приједлог да кроз насеље Махала буду планиране 4 саобраћајне траке, такођер предлаже да се уз саобраћајнице планирају бициклистичке стазе. Одговор: сугестије су прихваћене, саобраћајница која спаја град са јужном обилазницом је четверотрачна, уз планиране саобраћајнице су бициклистичке стазе.
Дамир Маријановић, питање, пита да ли је раније постојао саобраћајни пројекат те шта је с нелегално изграђеним објектима. Одговор: пројекат саобраћаја је постојао, ново рјешење је усклађено са тренутним пројектом јужне обилазнице и закључцима јавне расправе.
Тони Шимуновић, архитект, питање, коју класификацију имају прометнице у односу на финансирање, подржава семафоризирана раскршћа јер би се кружним токовима добила бржа саобраћајница која би пресјекла Родоч на два дијела. Одговор: према свим показатељима и закључцима јавне расправе утврђено је да су кружни токови адекватно саобраћајно рјешење за овај Регулациони план, главна четверотрачна саобраћајница наставак Булевера је избачена из Програма опремања земљишта те би се требала финансирати из виших нивоа.
Ево ту су питања и одговори који су били постављени на јавној расправи које смо добили. Пошто није више било пријављених дискутаната, ја дајем паузу 15 минута, да се Градоначелник и предлагачи усагласе око овог Амандмана.  
Радмила Комадина, главна савјетница градоначелника Града Мостара је прочитала Амандман: у члану 5 ове Одлуке, трећи пасус, блок Б, иза ријечи „централних градских функција“ додати „и зона колективно становање спратности П0+П+6“, у истом ставу овог члана коефицијент изграђености је 1,80. У истом члану ове Одлуке пети пасус, Блок Д, иза ријечи „централних градских функција“ додати „и зона колективно становање спратности П0+П+6“, и коефицијент изграђености, који се мијења, 1,80. Овај Амандман је од стране предлагача усвојен.
Предсједник  је дао на гласање слиједеће тачке:

Ад.2.)Одлуку о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“
Гласање: 29”За”, нема “Против”  3“Суздржана”
Одлука је усвојена.

Ад.3.)Одлука о доношењу Програма уређења грађевинског земљишта за измјене и допуне Регулационог плана „ШИРИ КОМПЛЕКС ПУТНИЧКОГ, ЖЕЉЕЗНИЧКОГ И АУТОБУСНОГ ТЕРМИНАЛА“.
Гласање: 29”За”, нема “Против”  3“Суздржана”
Одлука је усвојена.

Ад.4.)ОДЛУКА о доношењу и провођењу измјена и допуна Регулационог плана „РОДОЧ ИИИ“,
Гласање: 30”За”, нема “Против”  2“Суздржана”
Одлука је усвојена.

Ад.5.) ПРОГРАМ уређења грађевинског земљишта за измјене и допуне Регулационог плана „РОДОЧ ИИИ“,
Гласање: 28”За”, нема “Против”  4“Суздржана”
Одлука је усвојена.

Ад.6.)ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм уређења „ЗГОНИ ИИ“
Извјестилац  у име  Градоначелника Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Подржавам ову Одлуку, „ЗГОНИ ИИ“ су један посебан обухват, који ћемо урадит у складу са планом и програмом активности на овоме дијелу. Тамо имамо посебну једну цјелину која се односи на поспремање оних простора који су се прије користили у обухвату зоне рударења и они захтијевају један посебан приступ обзиром да се ради о једном јако нестабилном терену на појединим зонама, гђе смо у периоду кад смо прије радили „ЗГОНЕ ИИ“ прикупљали све могуће информације од стручних и других институција, чак смо успјели тада да добијемо одређене елаборате из Института  из Београда који је радио овђе стручне експертизе тла и осталих подухвата на замуљивању и другим садржајима који су јако битни да би добили стабилност терена.И до сада смо расправљали о том дијелу, кратко ћу, да се тамо зона рударења и онај високи постамент који се тамо налази заштити као музејски експонат, да се некад у Мостару живјело од рударења. Ево поздрављам и ту иницијативу да се крене у активности израде измјена и допуна Регулационог плана „ЗГОНИ ИИ“.
Предсједник је предложио да с одмах расправља  свим Одлукама и да се послије гласа.
Ад.7.)    ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм уређења „ЦЕНТАР  ИИ“
Извјестилац у име  Градоначелника Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Битна ставка у застоју око провођења одређених локалитета и привођења крајњој намјери или потребама ових локалитета и подржавамо у овоме техничком дијелу да прилагодимо „ЦЕНТАР ИИ“ тамо оним локалитетима који стварно заслужују да се на један начин или преобликују, да се на други начин направе нови садржаји, ЦЕНТАР ИИ“ као посебан дио Града Мостара заслужује интервенцију у овоме наредном периоду и поздрављам доношење иницијативе за ову Одлуку.
Ад.8. )   ОДЛУКА  о  приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за „СТАМБЕНО ПОСЛОВНУ ЗОНУ ГНОЈНИЦЕ“
Извјестилац у име  Градоначелника Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Сматрам да овај Регулациони план Кочине и Опине заслужује посебну пажњу и третман јер се тамо већ приближавамо зони сутра изласка коридора 5Ц у близини тога и да тај локалитет приближимо са једном баш изузетном пажњом и анализом, да се тај локалитет сутра појави као једна разводница кад изађемо из коридора 5Ц и улазимо у град Мостар, да добијемо једну савремену и лијепо обликовану средину.
Ад.9.) ОДЛУКА о приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за „КОЧИНЕ“
Извјестилац у име  Градоначелника Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
За, Кочине смо у прошлом периоду 2012. године кад се требала радити школа успјели да прилагодимо једном несметаном провођењу процедуре изградње школе и околних објеката око школе, односно попратних објеката, тад је била донешена Одлука око овога локалитета, па смо ту скратили тај тад локалитет на један ужи дио, да не би застали у процедурама. И у сваком случају Одлука преоправдана и треба приступити што прије њезиној изради и провођењу.
Предсједник је отворио расправу по ове 4 тачке Дневног реда.
Испред Одбора за Урбанизам је објаснио, да су на Одбору за урбанизам  ово разматрали и рекли смо да ово може ићи на сједницу Градског вијећа, али ја имам један  приједлог  Одлуке о приступању изради Реулационог плана Кочине и Гнојнице, два ова Регулациона плана се разликују од Регулационих планова, Одлука о доношењу Регулационих планова Центра ИИ и Згони, у члану 1, у ове двије Одлуке за „Кочине“ и „Гнојнице“ пише да се План доноси на раздобље од 5 година од дана усвајања, и имамо у члану 7 значи гђе каже да се у периоду доношења ове Одлуке до доношења Одлуке о провођењу израде Плана забрањује изградња нових објеката на подручју обухвата овог планског документа, најдуже у трајању од двије године, ово нема у овим плановима. И ја само предлажем да се ово изједначи, пошто су нам исте Одлуке, или да ставимо у сва четири Плана исто јер о томе смо већ оно расправљали давно, значи или да ставимо у све четири Одлуке или да скинемо у ова два овај дио. Јучер сам тражио од шефице Службе за планирање и измјене су  достављене.
У расправи по овим тачкама  су учествовали:Томислав Приморац, Предсједник, Адил Шута, Салем Бубало, Силвио Бубало, Антонио Зеленика
Томислав Приморац  је објаснио, директор Завода је истакао важност овога подручја, да се сачувају одређене старине које су можда отхраниле наше генерације и да не приступамо баш тако као што радимо сруши све, не ваља ово, итд., него да се остави једна лијепа традиција.
Дакле, поздравио бих доношење ове Одлуке и за ово подручје, ја бих га назвао градско подручје, заслужили су његови становници да се  овај кварт лијепо уреди. Одлука која је у новембру 2012. објављена у Службеном листу о изградњи овога подручја, мишљења сам да је остало доста нереда  и на ову Одлуку ја бих ставио неке примједбе. Значи посебно да се зна да је ово био рудник, да су овђе била окна, да чак ја имам информацију да ово није баш тако ни замуљено, дакле постоји једна несигурност грађења на овом подручју, да нема стварних планова каква је мрежа тих потходника, колике су дубине, на ком подручју, нема детаљних геодетских испитивања микро локалитета, значи није довољно испитано,  да се види какав је утицај рударских радова на потресе, посебно носивост тла на том подручју. Исто тако да се води рачуна о густоћи изграђености, итд.
Адил Шута је дао неке техничке приједлоге према предлагачу, да се уваже, да би унифицирали ове планове. За Регулациони план „СТАМБЕНО ПОСЛОВНА ЗОНА ГНОЈНИЦЕ“, у члану 1 пише „план се доноси на раздобље од 5 година од дана усвајања“, мислим да то треба брисати. То је број један.
У члану 8, „финансирање Завода за просторно уређење као носиоца израде осигурано је у Буџету Града за 2021. годину“, треба исправити да стоји „за 2022. годину“. То је што се тиче овог Регулационог плана.
Што се тиче другог Регулационог плана за Кочине, исто у члану 1. треба брисати „План се доноси на раздобље од 5 година од дана усвајања“.
У члану 2, а имајући у виду обухват, површина обухвата пише овђе 7,2 хектара, мислим да је цца 8 хектара. Тако да би и то требало исправити.
И у члану 8.  умјесто „финансирање Завода за просторно уређење као носиоца израде осигурано је у Буџету града за 2021. годину“, треба исправити да стоји „за 2022. годину“,  не може бит за 2021. јер је прошла.
Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Да појасним  што се тиче рокова за доношење одређених планских докумената. Законом или уредбом о јединственој методологији израде докумената просторног уређења се каже, План који се доноси може се мијењати тек након 5 година од провођења, а доноси се на период док се не донесе нови План, у складу са потребама указаним у одређеним фазама провођења Плана могу се вршити и одређене измјене и допуне тог Плана. Ту је дефиницију морамо испоштоват.   
Након расправе приступило се гласању за Одлуке.
Ад.6.) ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм уређења „ЗГОНИ ИИ“
Гласање: 33”За”, нема “Против”  нема“Суздржаних”
Одлука је усвојена.

Ад.7.) ОДЛУКА о приступању изради измјена и допуна Регулационог плана и Програм уређења „ЦЕНТАР  ИИ“
Гласање: 33”За”, нема “Против”  нема“Суздржаних”
Одлука је усвојена.

Ад.8. )   ОДЛУКА  о  приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за „СТАМБЕНО ПОСЛОВНУ ЗОНУ ГНОЈНИЦЕ“
Гласање: 33”За”, нема “Против”  нема “Суздржаних”
Одлука је усвојена.

Ад.9.) ОДЛУКА о приступању изради Регулационог плана и Програм уређења за „КОЧИНЕ“
Гласање: 33”За”, нема “Против”  нема “Суздржаних”
Одлука је усвојена.

Ад.10.) ОДЛУКА о давању додатних овлаштења Комисији за стручну оцјену
Извјестилац  је Предсједник Градског вијећа Града Мостара
Из досадашње праксе имали смо 2 Извјештаја Комисија за давање стручних оцјена, старе и нове која је почела радити у овом сазиву Градског вијећа, имамо један број захтјева инвеститора за улагање, имали смо доста нејасноћа око важења или неважења ових Регулационих планова, тако да смо имали  и тумачење  од стране Федералног министарства  за просторно уређење да је рок важења 5 година. Да би заштитили и ову Комисију која је именована од стране овога Градског вијећа, да би дали могућност, а имајући у виду да Град Мостар није имао 8 година Градско вијеће, да се  у процедури израде осим израде Просторног плана који ради Завод за просторно планирање налази и неколико Одлука о приступању изради Регулационих планова, мишљења смо били да наш Завод није довољно капацитиран да може у овим роковима које би ми хтјели да удовољимо инвеститорима завршити брзо, осим Просторног плана и ове одређене Регулационе планове и зато смо предложили, а имајући на уму, ево у преамбули  и Статут на који се позивамо и Одлуку Високог представника која је донесена по овом питању, да овој Комисији дамо овлаштења да у року од 2 године може доносити и стручне оцјене на подручјима гђе су Планови. Да не би било забуна, ово је већ Комисија радила, значи ми смо имали већ донешене Одлуке на мјестима гђе су постојали  Регулациони планови.
У расправи су учествовали: Арман Залихић, Ирма Баралија, Предсједник, Славен Беванда, Силвио
Бубало, Адил Шута, Адела Госто, Градоначелник, Салем Бубало
Арман Залихић
Сматрам да Одлука  није у складу са законом,  да грубо крши закон, конкретно Закон о просторном уређењу ХНК-а. Осим тога члан 2 Одлуке о успостави Комисије за стручну оцјену коју је донио ОХР јасно каже да  задаци Комисије произлазе из члана 49. Закона о просторном уређењу ХНК-а који каже да основа за доношење урбанистичке сугласности су документи просторног уређења из члана 8 и 9 поменутог Закона, а Регулациони план  је дефинисан у овим члановима, према томе не постоји никакво оправдање да нека стручна комисија доноси  мишљења кад су Регулациони планови законом дефинисани као детаљни планови и јасно прописује шта се негђе може градит, шта се негђе не може градит и на основу тога Ођел за урбанизам само у управном поступку треба донијет Рјешење на основу Регулационог плана.
Предложио је појединачно гласање: то је у једном члану Пословника  дефинирано уколико се изрази сумња, али у члану 111, став 2, каже „захтјев за појединачним гласањем могу поднијети предсједник вијећа, један од његових замјеника, предсједник клубова вијећника, предсједници клубова конститутивних народа и најмање 3 вијећника који су присуствовали гласању, што се доводи у сумњу. Ево ја доводим као предсједник Клуба СДП- а у сумњу.
Ирма Баралија,
Испред Клуба Наше странке се изјаснила да с обзиром да је суштина приче коју смо дискутовали већ у септембру када смо јасно говорили да нема потребе више да постоји ова Комисија, гласали смо и тада против, да не понављам све оно што сам тада рекла, оно што је нужно поновити данас јесте, да је ова Комисија била формирана са привременим карактером. Ставили сте у преамбулу, пише 2006. се формира и привременог је карактера, ово је 2022. година!?
Славен Беванда, предсједник Комисије за Статут, правна акта и наџор законитости
Одлука је прошла  на Комисији, с тим да сам издвојио своје мишљење, гласао сам против за разлику од осталих колега који су сматрали да је ова Одлука у складу са Законом о просторном уређењу ХНК, дакле чланом 49. је јасно речено став 3 ако документи просторног уређења из става 2 овог Закона, мисли се на документе који су потребни у члану 8 и 9, нису донесени, министарство, односно Служба за управу јединице локалне самоуправе надлежна за послове просторног уређења донијет ће Рјешење о урбанистичкој сагласности на основу стручне оцјене коју именује или скупштина кантона или јединица локалне самоуправе, у овоме тренутку то је Град Мостар, или стручне оцјене организације коју ова тијела овласте за давање стручне оцјене. Дакле, надлежност законска Комисије је да  може дати своју стручну оцјену тамо гђе нема донесених Планова, односно докумената просторног уређења. Ја бих подсјетио, да ми имамо и Просторни план Града Мостара, постоје ситуације у одређеним дијеловима Града гђе нама не треба Комисија и ако није донесен Регулациони план то су зоне грађења Р3, мислим да ту спадају и ове пословне зоне које смо усвајали „Миљковићи“, итд., гђе се може само по Просторном плану издат одобрење за грађење. Значи имамо законску могућност ако неко говори о инвеститорима. Ја бих желио да ми се објасни, а сада ћу питат ево пред свима вама, из којих разлога се даје овлаштење Комисији да интервенира у Планове, односно у детаљне планске документе који су донесени до 2004.? Да ли је узета граница интеграције Града и укидање 6 опћина, вјеројатно јесте, али подсјећам тада да у нашем урбанизму постоје планови, постоји књига свих планова које  је Градско вијеће мислим верифицирало или надлежни Ођели из свих 6 опћина који су дошли и који се проводе итд.
Ја и Клуб ХРС-а ћемо наравно гласати против ове Одлуке и мислим да ова Одлука ће створити помутњу у урбанизму. Предложит ћу и нешто друго, ако наш Завод је преоптерећен бројем Планова које ради, ми одређени дио Планова ако имамо и за хитну интервенцију можемо повјерити и осталим организацијама да ураде, не дерогирајући нимало Завод, него говорим ако наш Завод је преоптерећен, значи постоје куће или институти из Сарајева које осталим Плановима који немају овакве заводе раде измјене, ако је стварно хитност па ја бих платио да институт из Сарајева који ради измјене Плана по цијелој БиХ нама измијени дио неког Плана ако наш Завод не може стићи због физичког обима посла.
Градоначелник
Што се тиче саме Одлуке ја ћу мало се вратити да видите како иде генеза те приче. Наиме, већина вас која је овђе сад критизирала ову Одлуку је прије непуних 2, 3 мјесеца кад смо разговарали о овој идеји, и сви сте били упознати са некаквом иницијативом коју сам ја особно повео зато што сам имао извјесне разговоре са инвеститорима.  Од тих истих инвеститора се убире  рента и новац за уређење земљишта, па од тих истих новаца се прави улица, тротоар, јавна расвјета и све остало. Да поједноставимо ситуацију, тад кад смо разговарали били сте сви да се укину Регулациони планови тамо гђе имамо најављену инвестицију како би омогућили Комисији да дају стручну оцјену и да кренемо у реализацију тог пројекта.
Ја  сам се тад сложио, разговарали смо и идеја првотно је била да се укине Регулацони план на том подручју, да стручна оцјена и завршили смо причу. Међутим, ствар се комплицира додатно, управо ово што су вама сад бриге се дешава јер укидањем Регулационог плана нема ренте, односно уређења грађевинског земљишта. Остављањем на снази Регулационих планова избјегавамо такав сценариј и због тог је и мени било некако ближе да идемо у овом другом смјеру, да се оставе Регулациони планови а не да се укину.
Наиме, јако пуно тема смо отворили, све то зато што нисмо имали Вијеће и због тог је Завод преоптерећен. Ова идеја да дамо Сарајеву, Загребу или Београду да раде Регулационе планове Града Мостара је страш. Питање је било између осталог зашто се даје, односно ограничава ова Комисија на 2 године, буквално је била процјена у разговорима са Заводом да је реално очекиват да ћемо за 2 године ипак имати већину Планова донешених, због тог је овај временски период стављен. И предлог,  да сваку стручну оцјену презентирамо, невезано сад 7 или 14 дана или мјесец дана да буде на јавном увиду, то је сад ствар струке, ја не знам колико је довољно, али ево што се мене тиче може бити и мјесец дана, да је иза тога презентирамо на Вијећу, што се мене тиче можете и гласати за њу, мени особно би било угодније, Комисији би било угодније, зато што би имали вас иза себе и не би дошли под некакву сумњу да  нечасне радње радимо и остало.
Славен Беванда
Значи већина Планова у које ми интервенирамо до 2004., за које би дали овласт да интервенира Комисија, нема накнаду за уређење земљишта, дио можда има, али већина тврдим да нема, поготово предратни Планови немају накнаду за уређење земљишта, остат ће само рента. Ако би укинули те Планове и ставили их ван снаге као што ја тврдим Град неће изгубит ништа.
Градоначелник
 Је прокоментарисао је да нам Завод да извјешће колико Град би евентуално изгубио укидањем Регулационих планова, да би могла Комисија реагират, можда ево да  овај правни вакуум исто ријешимо, али дефинитивно ја особно ћу и даље инсистирати да се иде у овоме смјеру јер мислим да је ово пребитно за Град и потребно је. Што се ово само у Мостару дешава, врло је једноставно објашњење, људи моји причамо о 2004. години и зашто је она репер, зато што су се тад ујединиле опћине. Међутим, данас је 2022., само замислите о чему причамо 2022. а ми укидамо до 2004.
Предсједник
Члан 4 Одлуке наметнуте од стране Високог представника, коју смо ми усвојили каже да се остала питања у вези са радом Комисије, правима и дужностима њених чланова, односом између Комисије и Градског вијећа Мостара, Градоначелника Града Мостара, односно Градске управе, могу накнадном Одлуком Градског вијећа Града Мостара донијети. Према томе  ја као предлагач, пошто из ове дискусије се очито види да ова Одлука данас има могућност и одређене дораде, на основу члана 144. Пословника о раду Градског вијећа Града Мостара повлачим ову Одлуку за једну од наредних сједница. Значи на основу члана 144. Пословника  Одлуку враћам  на дораду, на једну од наредних сједница Градског вијећа Града Мостара.
Ад.11.) ОДЛУКА о давању претходне сагласности на кредитно задужење код Развојне банке Вијећа Европе  (ЦЕБ)
Извјестилац Марио Кордић, Градоначелник Града Мостара
Наиме, ради се о врло сличној Одлуци какву смо на једној од задњих сједница донијели кад је била у питању „Депонија“, односно сагласност која је ишла према ЕБРД-у, овђе је само други актер ЦЕБ и друга тема, а то је „Штрека“, односно дворана коју задњих 30 или колико већ година покушавамо завршити. Кроз медије сам ја комуницирао, били су  у посјети Граду Мостару извјесни људи из ЕУ-а који су нам дали велику подршку на покушају завршетка Спортске дворане у Мостару. Наиме, немамо ми још потписано, а видим кроз медије је ишло да је 9.500.000 КМ грантова добивено, није, већ имамо досад врло озбиљна обећања да би толико новца могли с обзиром на величину пројекта добити из ЕУ-а и због позитивне атмосфере која генерално влада у Граду Мостару спремни су нам јако помоћи. Након анализе је установљено да би додатно нам требало 12.000.000. еура за завршетак дворане. Тренутно је пројекат још увијек у Бечу на ревизији, која ће точно показати шта ће се на том пројекту промијенити и колико ће на крају коштати с обзиром на поскупљење материјала и можда нека нова технолошка рјешења кад је у питању гријање, хлађење и све  што је везано уз дворану, тад ћемо добит  тачан износ. Значи ово је један први корак, овај документ ће ићи према Вијећу министара, које ће  наравно расправљат о њему. Пројекат је иначе процијењен као пројекат од интереса за државу БиХ. Тај документ ако прође Вијеће министара иде даље према Централној банци, тад би отворили разговоре око овога што сте ви спомињали, услова, висине кредита, грејс периода, камате кредитне и свега осталог што је везано уз кредит. Значи ово је један технички први  корак и већ смо ово прошли прије једну или двије сједнице.
У расправи су учествовали:Марко Новак, Арман Залихић, Градоначелник, Силвио Бубало, Предсједник, Ирма Баралија
Марко Новак Одбор за финанције и порезну политику
Одбор је разматрао је ову Одлуку и нема никакву примједбу да се покрену преговори око кредита за изградњу Спортске дворане. Оно што је било сугестија чланова Одбора је било да добијемо мало детаљније објашњење с обзиром да је у овоме наведено 12.000.000 еура,  колико кошта тај пројекат цијели, шта смо планирали добит као грант, шта ћемо урадит са властитим средствима и је ли тачан овај износ или ће овај износ бити нешто што је промјенљиво у некаквим договорима.  И друга ствар, само објашњење самог назива „Штрека“, или и даље стоји Градска спортска дворана, односно Културно-спортски центар? То је било питање наших чланова, па је дужност  па је дужност и да пренесем.
Градоначелник
Што се тиче средстава ево некакве мало подробније приче, ја бих био сретан да могу с вама подијелити, али немамо још тачне информације, управо сам рекао да је пројекат на ревизији. Отприлике финансијска прича изгледа овако, значи 3.500.000 КМ је у федералном Буџету осигурано за ову годину, идеја је да с тим новцем направимо, односно завршимо онај поџемни дио гараже, то је 750 гаражних мјеста, а овај час Дирекција за изградњу Спортске дворане ради евалуацију старог пројекта да се видимо шта може се направит за та 3.500.000 КМ, наравно кад будемо знали тад ћемо вама овђе све презентирати. Рекао сам већ да је пројекат дворане  у Бечу, дали ће мијењати изглед или било шта остало ја особно не знам. Ово зашто журимо с овим, зато што једноставно процедура добивања оваквих кредита, грантова и осталог је вишегодишња процедура. На препоруку људи из Еуропске комисије, ЕУ-а који нас прате у овом пројекту, смо ми покренули процедуру јер управо они су тражили с обзиром да се њихови бордови састају 2 пута годишње и с обзиром да је код нас политичка ситуација каква јест и не знамо кад ће бити сједница која нам треба, да ми кренемо већ у процедуру јер с њом ништа не прејудицирамо, а ево ја вам одговорно тврдим, да оног момента кад будем ја имао изглед дворане да ћете га имат исти дан и ви, чак ево јавно објављујемо све што се ново дешава у Граду Мостару, од дворане до свега другога, тако да ћу ја с вама подијелит те информације. Ово је само да би  покушали ипак у овом мандату можда завршити дворану, реално, изгледно је, уколико будемо ево те процедуре урадили чим прије а све информације које ја будем имао имат ћете и ви. И што се назива тиче, ја сам Одлуку добио овакву каква јест, рађена је  у Градској управи, провјерит ћемо шта је службени назив јер то може бит начелно проблем ако оде горе.
Предсједник
Значи кад је ова Одлука дошла ја сам мислио ићи и амандмански на њу, али уз образложење Градоначелника да Европска комисија која је потенцијални донатор у овом износу око 9.000.000 и нешто милиона искључиво тражи да се са овом Одлуком и пројектом Спортске дворане не мијешају други пројекти. А имали смо Закључак Градског вијећа Града Мостара из 6. мјесеца 2021. године да Градоначелник и Предсједник Вијећа сагледају могућности задужења Града Мостара, да обаве разговоре са Европском развојном банком, свјетским банкама и осталим  финансијским институцијама које могу дати кредит Граду Мостару. Ја сам контактирао и начелника Ођела и тражио оно задужење Града Мостара, Град Мостар тренутно задужен је, али у овој мјери да можемо узети и овај кредит и још неке од кредита јер по нашој процјени и по закону о задужености у Буџетима можемо ићи до 10%, то је значи неких 5.000.000, а сад је негђе око 2.800.000 мислим задуженост Града Мостара. Ово је Одлука која у сваком случају заслужује да прође јер ево 30, 40 година се прича о овој спортској дворани, која ће сигурно пуно послужити за интеграцију Града Мостара и за заједничке наступе наших спортиста, да више не будемо у прилици да идемо у Јабланицу играти утакмице. А што се тиче назива „Штрека“, ми смо покушали у Градском вијећу наћи било коју од Одлука и нисмо успјели наћи ни на једној да се званично зове „Штрека“ и кад је формирана ова Агенција за управљање и изградњу Спортске дворане, тако се баш зове Одлука, нема нигђе „Штрека“. Тако да мислим да ово треба брисати „Штрека“,  из ових разлога да не би било неких проблема и да то буде Закључак да ми бришемо „Штрека“, а ова Одлука сигурно је да ће бити нешто позитивно у  Граду Мостару.
Ирма Баралија
Мислим да у овој просторији нема нико ко је против и дворане и олимпијског базена и слично, сви смо за то и сви сматрамо да је потребно, међутим ако се већ задужујемо, природан слијед корака је сљедећи да се каже, ово је пројекат, инвестиција је толико, овај износ тражимо и онда да идемо тражит тај новац, а не хајмо ми тражит новац, па ћемо виђет какав ће бит пројекат и виђет ћемо колико ће то коштат, мислим тако изгледа данас када слушамо овђе.
Предсједник је дао Одлуку о давању претходне сагласности на кредитно задужење код Развојне банке Вијећа Еуропе на гласање.
Гласање: 30 ”За”, нема “Против”  нема “Суздржаних”
Одлука је усвојена.
Ад.12.)   НАЦРТ ОДЛУКЕ о доношењу и провођењу Програма заузимања јавних површина на подручју Града Мостара
Извјестилац у име Градоначелника, Салем Бубало директор Завода за просторно уређење
На Одбору смо имали један конструктиван приступ овој материји која у сваком случају је изазвала и одређене реакције јавности на овај понуђени документ. Пошто се одлучило да овај  документ иде на јавну расправу, ја ћу само кратко образложит одређене техничке карактеристике које је Завод урадио у складу са овим Програмом, да се све јавне површине у Граду дефинишу на један технички одговоран начин и да немамо толико шаренила, прво у заузимању јавне површине да се спријечи несметан пролаз пјешака, несметан пролаз особа са посебним  потребама, да се свима онима који тамо заузму јавну површину сутра Комисија која буде проводила овај Програм на терену изађе и тачно означи тај локалитет како неко може то користит и под којим условима.
У расправи су учествовали:Влатко Мариновић, Салем Бубало, Силвио Бубало, Иван Зеленика, Мирза Дрежњак, Дамир Шуњић, Антонио Зеленика
Влатко Мариновић
У техничком опису, који је објективно прекратак јавних површина, тј. површина предвиђених и погодних за постављање столова и угоститељских објеката, тзв. башта и тезги трговачких радњи, наводите паушално урбанистичко-техничке услове, те под каснијом ставком заузимање јавних површина испред угоститељских радњи између осталога наводите уклањање чак 42 постојећа објекта.Оно што је нас као  вијећнике доста пута занимало, мислим да смо то и надлежним Ођелима раније упућивали, а то је нека врста, обзиром на комплексност Града Мостара као урбане цјелине, али и као комплетне локалне самоуправе Града Мостара, он јесте уређен на начин да се састоји од 6 градских подручја, па тако и овђе, ако бих ја сада  поставио неко реторичко питање господину Бубалу која тачно сте градска подручја обухватили овим Програмом, то су, могу ја одмах одговорити, то јесу уствари комплетно Градско подручје Стари град, 4 кварта Градског подручја Запад и градски квартови Градског подручја Југозапад, јер у принципу заузима овај Програм само простор урбане цјелине Града Мостара, односно градског насеља Града Мостара, да прва зона. Е сад, 42 постојећа објекта предвиђена за уклањање распоређена су на начин да на Градском подручју Запад се уклања 15 објеката, на Градском подручју Југозапад 14, а на Градском подручју Стари град 13 објеката, што овако на прву звучи поприлично избалансирано, иако сви знамо да у принципу се ради о потпуно другачијој величини тих градских подручја у урбаној градској језгри Града Мостара. Оно што је мене занимало и Градском вијећу Града Мостара  такви подаци су страшно релевантни, а то је укупна квадратура тих објеката, који су по овој вашој логици предвиђени за демолицију. Дакле, на Градском подручју Запад укупна квадратура износи 1.116 м2, на Градском подручју Југозапад укупна квадратура износи 1.193 м2 док на Градском подручју Стари град укупна квадратура износи само 265 м2, што би онда у постоцима било рецимо тако да се од укупног броја објеката, од тих 42, дакле по квадратури негђе 45% се налази на Југозападу, 45% налази на Западу, а само 10% у Староме граду, које у бити обухваћа велику урбану цјелину Града Мостара.Некако то ми  превише изгледа пристрано.
Салем Бубало
Прва ствар у пројектном задатку која је била постављена како се понашат у овоме дијелу били су технички услови, кориштење јавних површина, заштита пјешака и учесника других на одређеним јавним површинама и потреба одређених садржаја који тамо треба да се нађу. Друга водиља су били Регулациони планови усвојени, гђе велики број објеката који се третирао за демолицију један број њих је уклоњен у програму демолиције по основу Регулационих планова и на гро тих локалитета има објеката који уопште не раде, запуштени су и они су овђе и сликовно и графички приказани, узет ћемо Старо Вележово игралиште, маса објеката је затворено, девастирано и они носе неку маркицу тамо јавне површине гђе ту никога нема, исто тако Центар ИИ, у Ценру ИИ имамо јако пуно тих локалитета који су недефинисани, све смо то отишли на терен, документовали, усликали и показали разлог зашто се тај неки локалитет мора преобликовати, зашто се може десити да се он уклони и зашто се планира нека нова површина. Значи овај дио зашто се појављују оволике разлике у квадратима, па зато што имате више у Центру ИИ тих садржаја, у улици Радићевој, на старом Вележовом игралиште и тамо него овђе, ево малоприје смо показали овђе Балордину улицу један дио, нема 5 објеката, а и они не одговарају стандарду и ми смо их предложили да их се уклони, да их се скине са тротоара, то је јавна површина итд.
Иван Зеленика
Оно што је мени запало за око, управо ово како је испланирано сада, а тиче се ево конкретно Улице Адема Бућа. Улица Адема Бућа је школски примјер како не треба планирати тезге и баште у Граду Мостару. Кад сте сликали објекте користили сте чеоне позиције, умјесто да се из профила сликали, у урбанистичко-техничким условима сте прописали да не могу бити столови и столице на потезу гђе се налазе пјешачки прелази, није дефинисан размак на којем може бит и управо ова слика коју смо виђели и преко пута ње се управо налази на пјешачком прелазу, ви јесте као испланирали да ту могу бити одређени габарити и квадратуре и да ће Комисија одредити, међутим стварно стање на терену није онакво какво би требало бит.Значи ширину за 1,2 метра која остаје пјешацима и осталим пролазницима, односно корисницима тротоара на цести, опет се враћам на ту улицу, немате и у 90% случајева гђе сте нацртали на површинама које се односе на пролазе за пјешаке немате прописани размак од 1,2 метра, не оставља се.
Силвио Бубало
Значи обилни су материјали и ја сам их ево  све прегледао и нашао сам неких замјерки и сугестија на 2 странице, само опћенито техничких, Највећи проблем сам имао нпр. око неких башта, ево за Центар ИИ, Значи не схватам критерије укидања и стављања, али ево пробат ћу да будем што се тиче овог активан, написао сам око 60 замјерки. Читао сам, али ми није јасно опет, не видим никакву логику уклањања башти оних, то су баште које су 30 година ту.
Дамир Шуњић
Мене жалости да Завод за просторно планирање Града Мостара доноси нама документ у којем стоје неки називи улица који не постоје. Нема везе шта стоји у катастру, ако правимо документ 2022. године логично би било да унесемо називе улица који јесу.
И сматрам да би за сваку ову требали имати 2 слике, једну слику с чела, једну слику с бока и профила, па да видимо који је то простор.
Предсједник је  закључио ову тачку и објаснио  не усвајамо  данас Одлуку, нацрт иде даље у процедуру, и да ће  предлагач и Завод за просторно уређење  имати на уму и ова разматрања, а бит ће одржана и јавна расправа.
Ад.13.) ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма размјештаја киоска на подручју Града Мостара
Извјестилац је Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Имали смо прво анализу стања на терену и утврдили да у Граду Мостару има велики број киоска који се не користи, који је запуштен и изгледа као баш један ружни дио било којег дијела града. У том дијелу има један број киоска који је толико потребан да се он замијени, да се преобликује, велики је број киоска који има у свом садржају по неколика фрижидера са вањских страна који чине јако непристојну ову цјелину и у сваком смислу долазимо у ситуацију да имамо један јако ружан амбијент на одређеним бар фреквентним локацијама. Ми смо успјели да све ове киоске изанализирамо и дамо приједлог како на ком киоску се понашати и у том дијелу смо нашли 133 локалитета који су третирани као зона за постављање киоска.Велики број њих опет се понављам је напуштен, не служи уопште у било какве сврхе, те киоске смо предложили за уклањање. Један број киоска који не одговара стандардима или се налазе у јако лошим стањима, а користе се, они су предвиђени да се преобликују и да се дотјерају према стандардима који су овђе у техничком дијелу написани. Поред тога један број киоска који је примијећен на одређеним локацијама који су стављени и ми не знамо на основу којег правила, да се они дислоцирају на неке друге локације које су им понуђене.   
У расправи су учествовали: Дамир Шуњић, Салем Бубало, Силвио Бубало, Иван Зеленика, Горан Бошњак, Станко Ћосић, Адил Шута
Иван Зеленика
Свакако је требало и времена и технике да се обиђу све локације, посликају и киосци и све, међутим оно што мене занима, а не пише у техничко-урбанистичким условима, мислим да не би било лоше киоске додатно разрадити по категоријама како сте навели шта се у њима може обављат, јер тамо стоји као киоск је простор, односно монтажни објекат који је до 12 квадрата, мада их у граду има и већих. По мени већ сад кад смо у овом нацрту не би било лоше раздвојит ове трафике које се користе за духанске производе, новине и све остало, од оних који служе за брзу храну и с тиме би разграничили практички и број одређених расхладних уређаја које они постављају ван свог објекта.
Адил Шута
Ова Одлука и ова претходна  и оне које ће бити разматране показује да је ово један приступ и захтијева  одређене резове у простору и добро је да имамо ове фазе нацрта и да имамо адекватну јавну расправу и да ријешимо све дилеме. Значи Мостар као Град мора кренути са уређивање свих области, па тако и заузимање простора јесте једна од наших  основних стратегија у смислу да имамо Стратегију развоја, а доносимо истовремено и програм Просторног плана Града Мостара за 2022. годину и добро је да све ове дилеме рјешавамо.
Предсједник  је  закључио ову тачку и објаснио да  нацрт Одлуке  иде даље у процедуру.
Ад.14.)    ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма размјештаја рекламних паноа и дисплеја на подручју Града
Извјестилац је Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
На простору Града Мостара имамо 170 тачака рекламних паноа, дисплеја и других позиција названих за оглашавање. Имамо један број њих који не одговарају никаквом амбијенту у Граду да се тамо налазе, имамо један број њих који су превазишли некакав укус амбијента и имамо један број њих који се налазе на опасним зонама које угрожавају учеснике у саобраћају и представљају и опасност. За тај и такав дио ми смо пронашли 6 локалитета да се уклоне и да се 2 дислоцирају са одређеним који треба да се прилагоде потребама, односно да се преобликују итд.
Значи потребно је опет кад Служба изађе на терен која ће бит надлежна да проводи овај Програм, она ће утврдити тачно тамо ко је власник овога паноа, какав има уговорни однос са Градом и како предложити Градоначелнику да ли да настави са овим уговорним односом или да се расписује процедура према Одлуци о заузимању тамо површина, цијене и остало, да се проведе поступак ко ће то даље користит на овоме дијелу јавне површине Града. Ово је до сада један јако интересантан и сложен операт рекламних паноа обзиром да Град не газдује са јавним површинама које се третирају уз магистрални пут и остало са том заштитном зоном М-17 и другог магистралног пута, газдују Цесте Федерације.
У расправи су учествовали: Дамир Шуњић, Салем Бубало, Марко Новак  
Предсједник
је  закључио ову тачку и објаснио да  нацрт Одлуке  иде даље у процедуру у Завод, са јавном расправом.
Ад.15.)  ОДЛУКА о доношењу и провођењу Програма размјештаја урбаног мобилијара на подручју Града Мостара
Извјестилац је Салем Бубало, директор Завода за просторно уређење
Овом врстом Програма урбаног мобилијара планиране су клупе за сједење, корпе за отпатке, носиоци бицикла и зоне за постављање носача за изнајмљивања бицикла. То су ове зоне које ће касније бит јако актуалне.      
У расправи је учествовала Бошка Ћавар и  истакла да је са мрежне странице Жућо добила е маил за Рондо, Парк нобеловаца, Гимназија,ту је постављено 116 канти за ситни отпад.То је било прије годину и пол, ни данас ситуација није боља и сада их је преко 80 и надамо како ћете сугерирати надлежним да се те канте размјесте и прерасподијеле на друге локације, а не да их буде 15 око фонтане Шпанског трга или свако 5 метара у Градском парку.Виђела сам 3 канте једна до друге стоје на Шпанском тргу. А што се тиче клупа, виђела сам вани у парковима како грађани уз спомен на неке своје из фамилије поклањају клупе. Дакле, направит једнообразне клупе, понудит грађанима, можда ће то неко финанцират, или бит инвеститор.
Предсједник је закључио да Одлука која је у нацрту иде у даљу процедуру.Захваљујем се представницима Завода  и надам се да ће организовати овако добро и јавне расправе и да ћемо брзо имати и ове Одлуке на сједници Градског вијећа у форми приједлога.
Ад.16.) 16. ОДЛУКА о именовању Комисије за провођење поступка дођеле градског
грађевинског земљишта путем јавног конкурса
Напомена: Ова тачка разматрана је након 11. точке дневног реда на захтјев Клуба Српског народа.
Предсједник је позвао Горана Бошњака предсједника Комисије за избор и именовање
да се изјасни о овој тачки
Горан Бошњак предсједник Комисије за избор и именовање
Дошло је до неких измјена у саставу повјеренства, па ћу их ја сада прочитати. За предсједника се предлаже Славен Беванда, за замјеника Харис Наздраић, за члана Роберт Карачић, за чланицу Дуња Џубур и за чланицу Наташа Јекић.  
У расправи су учествовали:Адела Госто, др.Велибор Миливојевић, Бошка Ћавар
Предсједник
је дао Одлуку о именовању Комисије за провођење поступка дођеле градског
грађевинског земљишта путем јавног конкурса у саставу: Славен Беванда предсједник комисије, Харис Наздраић члан комисије, Роберт Карачић члан комисије, Дуња Џубур члан комисије и Наташа Јекић члан комисије, на усвајање.
Гласање: 21”За”, 2 “Против”  3 “Суздржана”
Одлука је усвојена.
Након овога завршена је 20. редовна сједница Градског вијећа.

ЗАПИСНИЧАР          ПРЕДСЈЕДНИК
Марија Солдо       Салем Марић

Additional Info